Саламат Авезов

| |

THE FROG Қурбақа

Сана: 27.05.2015 - 23:47  |  Муаллиф: Саламат Авезов  |  Рукн: Таржимонлик маҳорати  |  Ўқилди: 2971Шарҳ 0

Once upon a time there was a rich farmer woman who had three sons. One day they all three told their mother they wanted to get married. To which their mother replied: ‘Do as you like, but see that you choose good wives; and, to make certain of this, take with you these three balls of wool, and give it to the girls to knit. Whoever knits the best pair of socks will be my favourite daughter-in-law.’

Қадим ўтган замонда бой фермер аёлнинг уч ўғли бўлган экан. Бир куни улар учала ўғиллари онасига ўйланиш истакларини айтибди. Уларнинг онаси шундай деб жавоб берибди: Ўзларингизнинг ҳохишингизга қараб иш тутинг, лекинчи сизлар яхши турмуш ўртоқ танлонг, чунки шунга амин бўлинг, ўзларингиз билан мана бу уч тугунакли матони олинг, ва уни қизларга беринг, бичим тиким билишармикан.

Қайси бири энг яхши жуфт пайпоқ тикиб билса, энг яхши жуфтингиз менинг эса севимли келин бўлади.

Now the two eldest sons had already chosen their wives; so they took the wool from their mother, and carried it off with them, to have it knitted as she had said. But the youngest son was puzzled what to do with his wool, as he knew no girl (never having spoken to any) to whom he could give it to be knitted. He wandered here and there, asking the girls that he met if they would undertake the job for him, but at the sight of the wool they laughed in his face and teased him. Then in despair he left their villages, and went out into the country, and, sitting on the bank of a pond began to cry bitterly.

Шундай қилиб катта ўғилларининг икиисига турмиш ўртоқ танглаб қўишган экан; шу тариқа уларнинг онасидан жун ипни олибди, ва улар тика бошлабди, бичиш тикишларни биласизми, деди у. Лекин энг кичкина бола каби нима қилишини билмай қолдим. Лекин кичкина болам бор уйлайтириб қўйидингиз, энди унинг жун ипин нима қиламан, қанчалик у қизларни билмасин (ҳеч качон у билан гаплашмаган) тикиш учун, у буни кимгадир бера олган. У бу ернам у ернам қайғура бошла, қиздан сўради, сен унга учраштинми, агар улар учун ишга кириштими, лекин тикишини кўриб улар кулдилар унинг чехрасига мазах қилди. Кейин у тушкин ҳолатда саройдан чиқиб, мамлакатни тарк энди, ва қўтичадаги кичкини ҳовузда ўтириб йиғлаган.

Suddenly there was a noise close beside him, and a frog jumped out of the water on to the bank and asked him why he was crying. The young man told her of his trouble, and how his brothers would bring home beautifully knitted pairs of socks from their promised wives, but that no one would knit his socks for him.

Кутилмаган пайтда унинг атрофидан бир овоз эшитибди, ва қўрбақа сувдан  ҳовуздан сакраб ундан сўрабди сен нима йиғлаяпсан дебди. Ёш йигитча унга дебди у хавотирда, қандай қилиб унинг акаси уйимизига чиройли пайпоқ тўқишни биладиган турмуш ўртоқ олиб келаман деб сўз берди, лекин у унинг учун на бичишни на пайпоқ тўқишни билган.

Then the frog answered: ‘Do not weep because of that; give me the wool, and I will knit it for you.’ And, having said this, she took it out of his hand, and flopped back into the water, and the youth went back, not knowing what would happen next.

Кейин қўрбақага жавоб берди: Шунинг учун йиғлаяпсан; менга матони бер, сен учун буни тўқимай. Кейин шундай деди, у қўллимдан олиб, осилиб сувга қайтди, Ёшлар кейинига қайтди, оҳири нима бўлишини билмай.     

In a short time the two elder brothers came home, and their mother asked to see the pairs of socks that had been knitted out of the wool that she had given them. They all three left the room; and in a few minutes the two eldest returned, bringing with them the socks that had been knitted by their chosen wives. But the youngest brother was greatly troubled, for he had nothing to show. Sadly he took himself to the pond, and sitting down on the bank, began to weep.

Шу пайтда қўрбақа жавоб берди: нима учун йиғламаяпсан; менга тугуни бер, ва мен сизга туқиб кўрсатаман. Ва шундай бўлади, унинг қўллидан олиб, кейин сакраб сувга тушди, ва ёш изига қайтди, кейин нима бўлганин билмадим. Кўп ўтмай икки катта акалари уйга келди, онаси улардан сўради мен сизларга берган тугунакли матодан тўқилган жуфт пайпоқни улар бериб юбордиларми. Улар учаласин ҳам хонода қолдирдик, ва бир неча тадиқадан кейин икки катта акалари изига қайтди, лекин ёш ака жудаям ҳавотирли эди, у ҳеч нима кўрсатда олмади, ғамгин равишдан ўзининг ҳовузини олди, ва банка ичида ўтириб, йиғлай бошлади.       

Flop! and the frog appeared out of the water close beside him.

Осил! Қўрбақа сувдан чиқиб кўринди ва унинг ёнига келди.

‘Take this,’ she said; ‘here are the socks that I have knitted for you.
You may imagine how delighted the young man was. She put the socks into his hands, and he took it straight back to his mother, who was so pleased with it that she declared she had never seen such beautiful warm woolen socks, and that they were much nicer than the socks that the two elder brothers had brought home.
Then she turned to her sons and said: ‘But this is not enough, my sons, I must have another proof as to what sort of wives you have chosen. In the house there are three puppies. Each of you take one, and give it to the woman whom you mean to bring home as your wife. She must train it and bring it up. Whichever dog turns out the best, its mistress will be my favourite daughter-in-law.’

Буни ол, деди у; бу ерда пайпоқлар сен учун тўқиганман. Ёш эркак каби сен ўзини қуввонтира шунга қодир эканингни испотлайсан. У қуллидаги пайпоқни унга берди, ва ундан олиб, тўғри унинг онасига қайтиб берди, кимдир бўлардан ҳурсанд бўлса мен ариз қилмайман у ҳеч қачон бундай чиройли иссиқ жун пайпоқни кўрмаганман, кейин уларни роса мақташди, иккита катта акаларига уйидан пайпоқларини олиб келишни бўйирибди. У болаларига қараб  шундай дебди. “Лекин бу етарли эмас, болаларим. Менга бошқача дилил яъний сизлар тангланган жуфтингизни мен кўришим керак. Уйда кичкина чақалоқлар бор эди. Уларнинг қайсига берди, буни у ҳаялнинг уйига  олииб бор. У ўрганиши ва буни тушуниши керак. Қандай да бир итга кўнгил бўлсан яхшиcи, у уй бекаси менинг эса севимли келиним бўлади.

So the young men set out on their different ways, each taking a puppy with him. The youngest, not knowing where to go, returned to the pond, sat down once more on the bank, and began to weep.

Шундай қилиб ёшлар ҳар қайсиси ҳар хил йўналишдан кетти, ҳар қайсиси ўзи билан итнинг боласини олди, Ёшлар ҳеч нимани билмайди қаерга боришини билишмай, саройга қайтди, ёна банкага тушуб йиғлай бошлади.

Flop! and close beside him, he saw the frog. ‘Why are you weeping?’ she said. Then he told her his difficulty, and that he did not know to whom he should take the puppy.

Сен қўрбақани кўраяпсанми, унинг ёнидаги осилиб турганини. “Сен нимага йиғлаяпсан?” деди у. Кейин у менга қийналганини сўзлаб берди, у ҳеч нимани билмаслиги, унинг кушикини олиб кетишган.

‘Give it to me,’ she said, ‘and I will bring it up for you.’ And, seeing that the youth hesitated, she took the little creature out of his arms, and disappeared with it into the pond.

“Мендан буни ол” деди у, кейин менга олиб келасан. Ана ёш тебранаётгани  кўрияпсанми шубҳали, У ўзининг қўлларини ҳимоя қилиш учун олди, ва ҳовузнинг ичига кириб изсиз йўқ бўлди.

The weeks and months passed, till one day the mother said she would like to see how the dogs had been trained by her future daughters-in-law. The two eldest sons departed, and returned shortly, leading with them two great guard dogs, who growled so fiercely, and looked so savage, that the mere sight of them made the mother tremble with fear.

Ҳафталар ва ойлар ўтди, бир куни дебди онаси унинг бўлажак келинларига итларга қарашни яхши кўришни ўргатинларми. Икки катта уғиллари ҳотиржам ва ҳеч нима демадилар, уларнинг иккита катта ҳимоячи итлари бошчилик қилди, қайсилари ираллашни дарғазабли бўлишни ва унга қараган худди ваҳший каби, шунга қарамай одий сезгир улар онасининг кўриш қобилияти қирралашгани ваҳимага тўшди.     

The youngest son, as was his way, went to the pond, and called on the frog to come to his rescue.

Ёш бола, у йўлда кетаяптиб, ҳовузга борди, ва қўрбақани чақирғани уни қўтқарғани келди. 

In a minute she was at his side, bringing with her the most lovely little dog, which she put into his arms. It sat up and begged with its paws, and went through the prettiest tricks, and was almost human in the way it understood and did what it was told.

Зудлик билан унинг томонига ўтди, у ўзи билан энг севимли кичкина итни олиб келди, қайси бири у қўллари билан ўрнидан турди. У панжалари билан яллина бошлади, кейин унга бориб ичидаги меҳрни ҳис қилди, деярли инсонийлик йўлларини тушуниб бажармоқчи эди, нимадир демоқчи эди.

In high spirits the youth carried it off to his mother. As soon as she saw it, she exclaimed: ‘This is the most beautiful little dog I have ever seen. You are indeed fortunate, my son; you have won a pearl of a wife.’ Then, turning to the others, she said: ‘Here are three shirts; take them to your chosen wives. Whoever sews the best will be my favourite daughter-in-law. ’So the young men set out once more; and again, this time, the work of the frog was much the best and the neatest.

Юқори кайфият билан ёш йигит онасига олиб келди. Ҳозиргина уни кўрган эдим, у ҳайқирди: “Бу энг чиройли кичкина итни мен кўрмаган эканман. Сен ҳақиқатдан ҳам омадлисан, ўғлим; сен рафиқан учун марваридни ютиб оласан.” Ундан кейин бошқалар учун бурилиш бўлади, деди у: У ерда учта кўйлак: сизлар танлаб турмуш ўртакларига олиб баринг. Қайси бирлари яхши тикишни билсалар менинг севимли келиним бўладилар. “Шундай қилиб ёш йигитлар яна ўрнатишга киришди, шу пайт,  қурбақанинг иши сезиларли даражада энг яхшиси эди”.

This time the mother said: ‘Now that I am content with the tests I gave, I want you to go and fetch home your girls, and I will prepare the wedding-feast.’

Шу пайтда онаси шундай деди: Ҳозир мен сизларга тест тузиб берман, Мен исталдимки сизлар қизларнинг уйига олиб боринг, Мен тўйига тайёргарлик кўравераман.

You may imagine what the youngest brother felt on hearing these words. Where would he find a girl to marry? Would the frog be able to help him in this new difficulty? With bowed head, and feeling very sad, he sat down on the edge of the pond.

Сен нима мақсадда ёш уканга матонининг навини қулоғига бу сўзларни чивирлаяпсан. Сен ўйланишинг учун қизни қаердан топасан? Бу ҳайнохай кийинроқ иш балким қурбақадан ёрдам сўрашан?, бошини пастга эгиб, жудаям танг ҳолатда, у ҳовузида ўтириб.    

Flop! and once more the faithful frog was beside him.

Осил! Қўрбақа сувдан чиқиб кўринди ва унинг ёнига келди.

‘What is troubling you so much?’ she asked him, and then the youth told her everything.

Сен нимага бунчалар кўп хавотир оласан? Ундан сўради, унда ёшлигини ҳаммасини айтиб бер.  

‘Will you take me for a wife?’ she asked.

“Сиз мени рафиқангиз қилиб оласизми?” деди у.

‘What should I do with you as a wife,’ he replied, wondering at her strange proposal.

“Қандай қилиб мен сизни турмуш ўртоқ қилиб оламан”, дебди у, У бегона одамнинг таклифига ҳайрон бўлиб.     

‘Once more, will you have me or will you not?’ she said. ‘I will neither have you, nor will I refuse you,’ said he. At this the frog disappeared; and the next minute the youth beheld a lovely little cart, drawn by two tiny ponies, standing on the road. The frog was holding the carriage door open for him to step in.

“Яна бирмарта, сиз мени оласизми, ёки йўқми?” деди у. “Мен сизга хеч қандай таклиф қилмадимку, ёки рад қилдими,” деди у. Шундай пайтда қурбақа йўқ бўлиб кетди, кейинги дақиқада ёш йигитга тўрт ғилдиракли кичкина бўламаган  аравага маҳлиё бўлиб қарашди, жуда кичкина иккита йўлда турган тўпичоқ отни орқага тортди. Қурбақа аввало вагонга кириш учун эшикни оёғи билан очди.

‘Come with me,’ she said. And he got up and followed her into the cart.
As they drove along the road they met three witches; the first of them was blind, the second was hunchbacked, and the third had a large thorn in her throat. When the three witches beheld the cart, with the frog seated pompously among the cushions, they broke into such fits of laughter that the eyelids of the blind one burst open, and she recovered her sight; the hunchback rolled about on the ground in merriment till her back became straight, and in a roar of laughter the thorn fell out of the throat of the third witch. Their first thought was to reward the frog, who had accidentally cured their misfortunes.

“Мен билан кетасанми”, деди у. У эса уни кўрсатишни давом этиб тўпинчоқ от тамон борди, Улар бир йўналишда йўл бўйи кетаятиб уч ядмоғиз жодугарни учратиб қолди; биринчисининг кўзи ожиз экан, иккичисининг букур экан, учинчисининг эса тиканакли катта томоғи бор экан. Қай маҳалда ядмоғиз бу уччаласини тўрт ғилдиракли аравада кузатишган, қурбақалар ўзларига бино қуйгандай бир-бириларига ёстиқ бўлишарди, улар шундай схемада талваса боштириб кирди, чунки асрлар давомида кўз кўрмайдиган бирдан очилиши, ва унинг кўриб қобилияти соғайиб кетади; букир одам доим кўчиб юрадиган энг асосий қувноқ эди, ҳали унинг бели тўғри бўлмасидан, қалинг ўралган тикконга кулуи билан уч қарра айланиб йиқирди ядмоғиз. Уларнинг биринчи галдаги ўйи қурбақани мукофатлаш эди, кимдир уларнинг омадсизликдан қутқорди.

The first witch waved her magic wand over the frog, and changed her into the loveliest girl that had ever been seen.

Биринчи жодугар аёл унинг сеҳрли тайёқчаси қурбақа эди, ва уни энг чиройли қизга олмаштирди, ҳалигичи қачонлардир кўргансизлар 

The second witch waved the wand over the tiny cart and ponies, and they were turned into a beautiful large carriage with prancing horses, and a coachman on the seat.

Иккинчи жодугар аёл сеҳргар тайёқча тўрт ғилдиракли аравва ва тўпичоқ от, ва уларнинг ғаройиб чиройли кичкина вагон отнинг ўриндиқи,аравакашнинг ўрни.    

The third witch gave the girl a magic purse, filled with money.

Учинчи жодугар аёл қизни сеҳрли халтага солиб бериб юборади, етарилича пул билан.

Having done this, the witches disappeared, and the youth with his lovely bride drove to his mother’s home.

Бу ишни бажара оласизми, жодугар аёллар кўздан ғойиб бўлиб, ёш йигит ва унинг севимли қаллиғи билан онасининг уйига кетаётиб.

The mother was delighted to see her youngest son’s good fortune.

Онаси энг кичкина боласининг бахтли эканини кўриб мамнун бўлди

A beautiful house was built for them; she was the favourite daughter-in-law; everything went well with them, and they lived happily ever after.

Уларнинг ташки кўрнишидан чиройли уйи бўлган; у севимли келини бўлган; улар бир-брилари билан яхши муносабатда бўлган, кейин эса улар билгаликда бахтли яшабди.

Ending

Тамом

Ингилиз тилидан
Саламат Авезов
таржимаси

Ўзбекча | Русский | Қарақалпақша

Қидириш

Хизмат кўрсатиш

Асосий саҳифа

Рукн

Меҳр қўлларимизни чўзайлик

Ўз ҳуқуқингизни биласими?

Маълумотнома

Қорақалпоғистон Республикасидаги алоҳида эҳтиёжли кишилар учун фаолият юритаётган муассаса ва ташкилотлар

Ҳамкоримиз





Б
л
и
ц
-
М
а
ъ
л
у
м
о
т

Тўлиқ исм-шарифим: Авезов Саламат Юлдашевич.
Туғилган санам: 1983 йил 27 июль.
Туғилган жойим: Нукус шаҳри.
Маълумотим: ТАТУ Нукус филиали «Ахборот Технологиялари» факультети.
Мутахассислигим: Информатика ва ахборот технологиялари, Веб-дизайнер.
Буржим: Арслон.
Мучалим: Тўнғиз.
Бавтафсил...

Go to Top